Prvi životopis sv. Franje _ 22. poglavlje
Kad je neko vrijeme boravio kod gradine Greccio, jedan je zečić upao u zamku. Neki od braće ga je živa donio. Kad ga je vidio blaženi čovjek, ganut samilošću rekao mu je: »Brate zečiću, dođi k meni. Zašto si dopustio da budeš tako prevaren?« Brat koji ga je držao odmah ga je pustio, a on je pritrčao svecu kao u najsigurnije utočište. Nitko ga nije držao i on se u njegovu krilu smirio. Kad je tako malo otpočinuo, sveti otac ga je majčinskom nježnošću pomilovao i pustio da se slobodno vrati u šumu. I pošto ga je nekoliko puta stavio na zemlju, zečić bi se svaki put nanovo vratio u svečevo krilo. Zato je svetac zapovjedio da ga braća odnesu u obližnju šumu. Nešto se slično dogodilo i s jednim kunićem dok je Franjo boravio na otoku Peruđinskog jezera,24 a ta je životinjica vrlo divlja.
S jednakom se ljubavlju odnosio i prema ribama. Kad bi mu se pružila prilika, on bi ih ulovljene žive bacao u vodu. Pritom bi im naredio neka paze da ih ponovno ne ulove. Kad je jednom sjedio u lađici pokraj pristaništa na Rietskom jezeru, neki je ribar ulovio i njemu darovao veliku ribu koja se pučki zove »tinka«. On je ribu radosno i ljubazno primio i odmah ju je nazvao sestrom. Stavio ju je u vodu pokraj lađice i počeo pobožno blagoslivljati ime Gospodnje. I tako je spomenuta riba, dok se Franjo molio, ostala pokraj lađice igrajući se u vodi. I nije se udaljila s onoga mjesta gdje ju je stavio dok joj svetac nakon svoje molitve nije dopustio da se udalji. Tako je slavni otac Franjo hodio putem poslušnosti i prigrlio jaram savršene podložnosti pa je za to pred Bogom stekao veliku moć te su mu se pokoravale i životinje. Tako mu se i voda pretvorila u vino kad je jednom zgodom negdje kod spilje sv. Urbana bolovao od veoma teške bolesti. Uživajući to vino, tako je lako ozdravio te su svi vjerovali da je to čudo Božje. A tako je i bilo. Zaista je on bio svetac kad su ga tako slušali i stvorovi i kad su se počela mogla upotrijebiti u posve drugu svrhu.
0 Primjedbe